02.12.2011. ДАНАС
ИНТЕРВЈУ СА БОРИСЛАВОМ БОРОВИЋЕМ - ПОТРОШЊА УМЕСТО ШТЕДЊЕ

Свесни драматичне ситуације у којој се налази српска привреда, нових промењених економских околности у свету и измењене финансијске архитектуре коју припремају економски најмоћније земље, Нова Србија је сматрала да је неопходно променити економску филозофију, формирати нову економску политику као одговор промењеним глобалним околностима у циљу економског препорода наше земље.
У том смислу економски тим НС је урадио документ који предлаже конкретне мере изласка из кризе и који је битно другачији од економске политике која је вођена последњих 20 година. Предлажемо увођење програмираног курса динара као варијанту фиксног курса уместо досадашњег пливајућег чиме би се повећала стабилност пословања, смањиле финансијске шпекулације, готово елиминисала инфлација трошкова и повећала предвидивост девизних резерви НБС. Цена примене програмираног курса је вишеструко мања од примене пливајућег курса. У пореској политици треба заменити цедуларни фискални модел синтетичким, повећањем стопа пореза са примањима, укидањем пореза на зараде запослених, увођењем пореза на приход од капитала, смањење пореза на имовину...
Што се тиче финансирања капиталних пројеката треба се ослањати на моделе концесија и посебно јавно-приватног партнерства. Инозадуживање треба још рестриктивније законски ограничити. Ниво монетизације односно величину новчане масе треба значајно повећати на ниво сличан државама ЕУ и та недостајућа величина је око 13 милијарди евра у динарима. Уместо смањивања јавне потрошње, НС предвиђа промену њене структуре јер је она фактор стабилности привређивања. Генерално наш концепт није штедња већ потрошња, првенствено производа домаћег порекла. Став НС је да разлог високог спољно-трговинског дефицита није у малом извозу него високом и неконтролисаном увозу и истовременим деловањем на ова два колосека се може успоставити равнотежа која се бар индиректно одражава на стабилност курса динара и ниво државних девизних резерви.
Потпуно је јасно да развој једне економије зависи од стимулисања и задовољења домаће тражње домаћим производима, а не само извозом и сигурно не увозом. Аграр је стратешка грана привреде и државне субвенције морају искључиво ићи у пољопривреду и супституцију увоза. Субвенције у остале гране могу бити само изузетак. Стимулисање формирања пољопривредних задруга на уговорним односима учесника ће смањити проблем малих пољопривредних поседа али и конкурентност наших производа. Држава мора да гарантује откупне цене производа пре отпочињања пољопривредне производње.
Оснивање Државне развојне банке је питање од највеће важности, јер се грађани, а посебно привреда не смеју препустити самовољи банкарских картела којима је, профит, а не развој економије основни мотив. Буџет мора бити планиран на период од 3 до 5 година у оквиру којих ће бити формирани програмски буџети и који ће створити оквир за примену принципа одговорности његове реализације, а неће урушити буџетски систем у целини.
У унутрашњој трговини се мора ограничити висина рабата али и рокови плаћања трговинских ланаца добављачима на максималних 45 дана. Положај наших грађевинских фирми, њихов третман на међународним тендерима у изградњи капиталних пројеката у Србији је понижавајући и морају се отклонити непремостиви елиминаторни услови домаћим фирмама попут енормно високих банкарских гаранција и непремостивих финансијских и грађевинских референци. Сарадња са међународним финансијским институцијама мора бити заснована искључиво на економским користима, а никако на политичким условљавањима. Став НС да сарадња са ММФ-ом никако не сме бити циљ економске политике, јер се ниједна земља није развила по моделу ММФ-а. Пре би се могло рећи да је та сарадња израз економског очаја јер ММФ води рачуна првенствено о спољној ликвидности једне земље, јер му је циљ наплата својих потраживања, а не развој или унутрашња ликвидност третиране економије.
Аутор је Директор Нове Србије и шеф економског тима у изради програма „Нова економска политика са антикризним мерама НС“

У Београду,дана
02.12.2011год.

                Директор НС

                                                      Борислав Боровић